Francesca Lugo, 19 – USA

I’m at a weird age where I’m beginning to realize how much time I have lived on Earth. Childhood memories are disappearing from my mind, and it’s getting difficult  to recall what I did the previous month. I have forgotten so many events that I have experienced, so I really hold on to anything I can just remember. This makes me really nostalgic. However, not everything I miss was good for me. Even the most depressing moments leave me with some desire to come crawling back to. “Leaving,” is based around these nostalgic feelings of mine. The water fall is the beautiful moments of life, yet it’s surrounded by the negative black water. The friend I photographed is essentially “leaving” the memory and moving forward with life.


У меня сейчас очень странный возраст, когда я начинаю понимать сколько времени я уже прожила на этой земле. Детские воспоминания постепенно исчезают, и становится все труднее припоминать, чем я занималась в прошлом месяце. Я позабыла так много событий, что я крепко цепляюсь за все, что могу вспомнить. Это делает меня очень ностальгичной. Тем не менее, не все, о чем я скучаю, было хорошим. Даже самые угнетающие моменты оставляют меня с некоторым желанием вновь приползти обратно. “Оставляя” основана на моих ностальгических чувствах. Водопад – это все замечательные события жизни, окруженные негативом – темной водой. Друг, которого я сфотографировала, по сути, оставляет позади воспоминания и движется вперед по течению жизни.
Translated by Grigory Belousov
Sto attraversando un’età un po’ strana in cui inizio a realizzare quanto tempo ho vissuto sulla Terra. Le memorie dell’infanzia vanno scomparendo dalla mente, e diventa difficile ricordare cosa ho fatto il mese scorso. Ho dimenticato così tante esperienze che ho vissuto, che mi aggrappo davvero a ogni cosa io riesca a ricordare. Per questo provo una grande nostalgia. Tra le cose che mi mancano non ci sono solo ricordi positivi. Anche i momenti più tristi mi fanno desiderare in qualche modo di poterli ricordare. “Distacco” si basa su questi miei sentimenti nostalgici. La cascata rappresenta i momenti belli della vita, tuttavia è circondata da un’acqua scura, negativa. La persona che ho fotografato si sta sostanzialmente “distaccando” dalle sue memorie per poter andare avanti.
Translated by Giuseppe Nasti

فرنسيسكا لونغون 19 عاماً – الولايات المتحدة الأمريكية

أنا في سنٍ غريب، حيث بدأت أدرك كم من الوقت عشت على هذه الأرض. ذكريات الطفولة تختفي من رأسي ، و أصبح أمر استعادة أو تذكّر ما فعلته الشهر الماضي يصبح صعباً . لقد نسيت الكثير من الأحداث  التي مرت معي، لذا فأنا أتمسك بأي شيء يمكنني تذكّره. هذا الأمر جعلني أصبح حنينية جداً. على كل حال،  ليس كل ما أنساه كان جيداً بالنسبة لي. حتى أكثر اللحظات حزناً هجرتني مع قليل من الرغبة بالزحف إليها مجدداً . “الرحيل” يتمحور حول مشاعري الحنينية هذه. تساقط المياه هو من اللحظات الجميلة في الحياة, رغم ذلك فهو محفوف بالفكرة السلبية للماء الأسود. الصديقة التي التقطت صورتها هي في الأصل “ترحل” من الذاكرة لتتابع تقدمها في الحياة.

Translated by Madeha Ghagary

我到了一个奇怪的年纪,开始意识到我在地球上活了多久。童年的回忆从我脑海里渐渐消失,越发觉得回忆上个月做过什么有些困难。我忘记了经历过的许多事情,所以努力记住还记得的事。因此我真的很怀旧。不过我想念的事不都对我有好处。最压抑的时刻离开了我,却又不死心想溜回来。《分别》就是基于我这些怀旧的感受。瀑布是人生美好的时刻,但也受困于死水之间。我照片中的朋友就是在与回忆“分别”,迈向新的生活。
Translated by Yilei Yuan

Είμαι σε αυτό το περίεργο στάδιο της ζωής μου όπου αρχίζω και συνειδητοποιώ πόσα χρόνια έχω ήδη ζήσει σε αυτόν τον κόσμο. Οι παιδικές μου αναμνήσεις σιγά σιγά σβήνουν από τη μνήμη μου και με δυσκολία θυμάμαι τι έκανα τον προηγούμενο μήνα. Έχω ήδη ξεχάσει τόσα πολλά από όσα μου έχουν συμβεί που πλέον προσπαθώ να κρατηθώ από ό,τι θυμάμαι. Πολλές φορές νιώθω νοσταλγία για το παρελθόν, και όχι μόνο για τις ευχάριστες στιγμές. Είναι σαν να θέλω να ξαναζήσω ακόμη και τα πιο δυσάρεστα γεγονότα. Η φωτογραφία αυτή μεταφέρει αυτό μου το συναίσθημα. Ο καταρράκτης συμβολίζει τις όμορφες στιγμές της ζωής, αλλά το σκούρο χρώμα του νερού δίνει ένα τόνο δυσοίωνο. Η κοπέλα στη φωτογραφία είναι σαν να αφήνει πίσω της όλες αυτές τις μνήμες του παρελθόντος και να «αναχωρεί» για το επόμενο βήμα στη ζωή της.
Translated by Maria Ampelourgou
Ja sam u uvrnutom dobu kada počinjem da shvatam koliko vremena živim na planeti Zemlji. Uspomene iz detinjstva nestaju iz mog uma, i pronalazim da se teško prisećam šta sam radila prošlog meseca. Zaboravila sam toliko događaja koje sam proživela, tako da se čvrsto držim onoga čega se mogu setiti. To me čini zbilja nostalgičnom. Međutim, nije sve što mi nedostaje bilo dobro za mene. Čak me i najdepresivniji trenuci ostavljaju sa željom da im se puzeći vratim. „Napuštanje“ je zasnovano na tim mojim nostalgičnim osećanjima. Vodopad predstavlja lepe životne trenutke, a ipak je okružen negativnom crnom vodom. Prijateljica koju sam fotografisala zapravo „napušta“ uspomenu i nastavlja svoj život.
Translated by Jasna Rodic

Ја сам у уврнутом добу када почињем да схватам колико времена живим на планети Земљи. Успомене из детињства нестају из мог ума, и проналазим да се тешко присећам шта сам радила прошлог месеца. Заборавила сам толико догађаја које сам проживела, тако да се чврсто држим онога чега се могу сетити. То ме чини збиља носталгичном. Међутим, није све што ми недостаје било добро за мене. Чак ме и најдепресивнији тренуци остављају са жељом да им се пузећи вратим. „Напуштање“ је засновано на тим мојим носталгичним осећањима. Водопад представља лепе животне тренутке, а ипак је окружен негативном црном водом. Пријатељица коју сам фотографисала заправо „напушта“ успомену и наставља свој живот.
Translated by Jasna Rodic
Só existem dois sítios que me fazem sentir “em casa”, que são as montanhas e o mar. São onde eu pertenço e adoro partilhá-los com quem amo. Assim posso alimentar a minha alma e a dos outros. A melhor parte é que, por termos todos emoções diferentes, podemos partilhá-las e explicá-las uns aos outros.

Ela perguntou-me “Como é que te sentes agora?” e eu não fui capaz de lhe dar uma resposta decente.
Translated by Phedra Genevrois