Julia Prisaznuk, 19 – USA

This old Bell & Howell camera, previously owned by my grandfather, captured soundless memories of my family history. Those memories were recorded for a significant purpose: to look in retrospect at the lives that were once lived before us, helping us remember what once was reality. Once my grandfather was diagnosed with Alzheimers, it was critical that my family helped him remember as much as he could for as long as he could. Sometimes memories sparked while others dwindled. In my eyes, these recordings were going to be the only form of medicine that could cure his memory loss. I now know, with my grandfather as an inspiration, it is my turn to photograph our future memories.


Ova stara ‘Bel end Hauvel’ (Bell & Howell) kamera, nekada u vlasništvu moga dede, zabeležila je mnoge bezvučne trenutke moje porodične istorije. Ove uspomene su napravljene s jednim značajnim ciljem: da se možemo retrospektivno zagledati u živote življene davno pre nas, pomažući nam da se setimo šta je tada bila stvarnost. Kada je mom dedi dijagnostifikovana Alchajmerova bolest, bilo je neophodno da mu porodica pomogne da pamti što više događaja i što je duže moguće. Ponekad bi mu uspomene prosto zasijale u pamćenju, dok su druge polako bledele. U mojim očima, ove su slike bile jedini lek koji bi mogao da izleči njegov gubitak pamćenja. Sada znam, uz dedu kao inspiraciju, da je moj red da pretvorim fotografije u naše buduće uspomene.
Translated by Sanja Milovanovic

Ce vieil appareil photo Bell & Howell, qui était auparavant à mon grand-père, a capturé des souvenirs sans bruit de l’histoire de ma famille. Ces souvenirs ont été enregistrés dans un but bien précis : de regarder dans la rétrospective des vies qui ont étaient vécues avant nous pour nous aider à se rappeler ce qui fût une fois la réalité. Lorsque mon grand-père a été atteint de la maladie d’Alzheimer, ce fût critique pour ma famille de l’aider à se souvenir du mieux qu’il pouvait aussi longtemps que possible. Des fois des souvenirs marquent comme certains sont amoindris. Dans mes yeux, ces souvenirs sont l’unique forme de médicaments qui pouvaient soigner sa perte de mémoire. Je sais désormais, que mon grand-père avait une inspiration, c’est à mon tour aujourd’hui de photographier nos futurs souvenirs.
Translated by Ludovic Potier

Ovaj stari Bell & Howell fotografski aparat, nekada u vlasništvu mog djeda, zabilježio je mnoge nijeme uspomene povijesti moje obitelji. Ta sjećanja su zabilježena u značajnom cilju: gledati unatrag na život koji su nekada živjeli prije nas, pomažući nam da zapamtimo ono što je nekad bila stvarnost. Nakon što je moj djed bio s dijagnozom Alzheimer’s, bilo je važno da moja obitelj mu pomogne da se sjeća što više i što duže. Ponekad bi mu neka sjećanja vrcala dok su druga iščezavala. Po mom mišljenju, ove snimke su bile jedini lijek kojim bi djed mogao izliječiti svoj gubitak pamćenja. Sada znam, s mojim djedom kao inspiracijom, da je moj red fotografirati naše buduće uspomene.
Translated by Jasna Rodic