Рафик Аббасов / Rafik Abbasov, 18 – Азербайджан / Azerbaijan / Azərbaycan

behance-be-logo-01Несколько месяцев назад я мог только мечтать об этом. Я сидел в социальной сети Instagram и смотрел на ребят любящих фотографировать с Ню Йорка, как они ходили фотографировать. Они казались мне единой бандой которые были готовы на все ради хорошего кадра. Они словно ходили на рейды поздно ночью, когда все жители города тихо спали в своих уютных кроватках. Под утро они выкладывали свою добычу(кадры) в соц. сеть и я опять наполнялся энергией. Их кадры всегда отличались от о всех по тому что они делали из обычного не обычное. Всегда находили ракурс, с которого никто еще не пробовал сделать снимок. Я наслаждался их работой но в то же время я задавал себе вопрос а что мне не хватает что бы сделать то же самое ? Этот вопрос мучал меня пока я случайно не встретился с другом. Оказалось что он сейчас живет в том же городе где и я. Мы договорились о встрече и получилось так что мы оба принесли фотоаппараты. Эта нас обеих приятно удивило. С того момента мы ходин на ночные “рейды” по городу и делаем снимки которые до нас никто еще не делал.

На фото один из членов нашей фото-группы.


Hace unos meses, solo podía soñar sobre esto. Estaba sentado mirando fotos en Instagram tomadas por unos tipos en Nueva York a quienes les encanta la fotografía. Ellos parecían un clan real, el tipo de clan que estaba listo para hacer lo que tocara para disparar una buena foto. Ellos iban a incursiones fotográficas tarde por la noche, cuando los residentes de la ciudad estaban acostados cómodamente en sus camas. Al amanecer, ellos compartían sus botines (sus fotos), y yo otra vez estaba recargado. Sus fotos siempre resaltaban porque ellos transformaban lo común en algo único. Ellos siempre lograban encontrar la manera para encontrar un ángulo que nadie nunca había tomado del sujeto antes. Yo me deleitaba con sus trabajos, y al mismo tiempo me preguntaba, “¿Qué me está impidiendo para que yo haga lo mismo?” La pregunta me estaba devorando hasta que me hablé con mi amigo. El vive en la misma ciudad que yo, y estuvimos de acuerdo en encontrarnos. Estuvimos gratamente sorprendidos cuando los dos llegamos con nuestras cámaras. Desde ese día en adelante hemos estado yendo a “incursiones” juntos y tratamos de tomar el tipo de fotos que nadie ha tomado antes.

El que aparece en esta foto es un miembro de nuestro club de fotos.
Translated by Sergio Eduardo Leal 

A few months ago, I could have only dreamt about this. I was sitting looking at photos on Instagram taken by some guys in New York City who love photography. They seemed like a real posse, the kind that was ready to do whatever it took to get a good shot. They went on photo raids late at night, when the city’s residents were snug in their beds. At sunrise, they would share their loot (their photos), and I would again be energized.

Their photos always stood out because they transformed the mundane into the unique. They always managed to find an angle no one had ever shot the subject from before. I delighted in their work, and at the same time asked myself,  “What’s stopping me from doing the same?” This question ate away at me until I met my friend. He lives in the same city as me, and we agreed to meet up.

We were pleasantly surprised when we both showed up with our cameras. From that day forth we have been going on “raids” together and try to take the kinds of photos no one else has done yet.

Shown in the photo here is a member of our photo club.


Disa muaj më parë, për këtë vetëm mund të kisha ëndërruar. Duke ndenjur ulur, shikoja në Instagram disa fotografi të bëra nga disaa dashamirë të fotografisë, nga New York-u. Vërtetë dukeshin si njerëz të armatosur mirë; nga lloji i atyre që janë gjithmonë në gadishmëri për ‘ca shkrepje të vërteta.  Ata ia mësyenin fotografisë natën, kur njerëzit ishin të strukur nëpër shtretërit e tyre. Ata e ndanin prenë (fotografitë) e tyre në orët e agimit; gjë që më mbushte plot energji. Fotografitë e tyre gjithmonë dalloheshin, sepse e transformonin të rëndomtën në diçka të veçantë. Ata gjithmonë arrinin t’a gjenin një kënd nga i cili askush më parë nuk kishte shkrepur. E adhuroja punën e tyre, dhe në një çast e pyeta veten, “çfarë më mban mua, të mos e bëj të njejtën gjë”? Më breu kjo pyetje deri sa u takova me një mikun tim. Ne jetonim në të njejtin qytet dhe u dakorduam të takohemi. Ishte befasi e këndëshme kur të dy u shfaqëm me foto kamerat tona në duar. Që nga ajo ditë, hidheshim bashkë në “sulme” duke u munduar të bënin fotografi që s’i kishte bërë askush më parë. Personi në fotografinë e mësipërme është njëri nga anëtarët e klubit tonë të fotografisë.
Translated by Berta Imeri

几个月前,我只能梦到这些。我坐着看Instagram上几个爱好摄影的纽约人拍的照片。他们看来很专业,就像为了拍好照片什么都肯做。他们晚上很晚了还出去“偷袭”拍照,城市的居民都在床上睡熟了。日出时,他们晒战利品(照片),我就又兴奋起来。他们的照片总是超群的,因为他们可以化平庸为独特,总能找到别人没试过的角度。我很欣赏他们的作品,同时反问自己,“我为什么不试试呢?”这个问题一直困扰我,直到遇见一个朋友。他住在我的城市,我们约好见面。看到我俩不约而同都带了相机,我们都很惊喜。从那天起,我们一起“偷袭”,拍还没人拍过的照片。

照片中的是我们摄影俱乐部的一名成员。
Translated by Yilei Yuan


Il Y a de cela quelque mois, cela ne pouvait être qu’un rêve pour moi. Je m’assis et regardais les photos sur Instagram prises par certain mecs de New York City qui aimaient la photographie. Ils avaient l’air d’un vrai détachement, le genre qui était prêt à tout faire pour ne pas rater sa cible. Ils menaient des raids photographiques tard la nuit, lorsque les habitants de la ville s’endormaient. Au lever du soleil, ils partageaient leur butin (leurs photos), et je fus une fois de plus énergisé. Leurs photos leur distinguaient toujours à cause du faite qu’elles transformaient les choses banales à des choses uniques. Ils cherchaient toujours de trouver une orientation dont la quelle personne n’a jamais pu capter le surjet. Je pris plaisir à leurs travail, et parallèlement je me posais la question à savoir, ” que-est-ce qui m’empêchais de faire de même?” Cette question me rongeait jusqu’à ce que je rencontre mon ami. Nous vivions tous deux dans la même ville, et nous nous sommes accordées de se rattraper. Nous fûmes agréablement surpris lorsque tous deux nous y apparûmes avec nos cameras. Depuis ce jour-là nous sortions ensembles pour les “raids” tout en essayant de prendre les types des photos que personne d’autre n’ait jamais prit.

La personne qui apparait dans cette photo est un membre de notre club de photos.
Translated by Ako Agbor

Vor einigen Monaten hätte ich hiervon nur träumen können. Ich sah mir Fotos von einigen Fotografie-liebenden Leuten in New York City auf Instagram an – einer richtigen Clique, die auf der Jagd nach einem guten Motiv dazu bereit war, alles zu tun. Sie würden durch die Nacht ziehen, wenn die Bewohner der Stadt alle schliefen. Zum Sonnenaufgang würden sie dann ihre Beute (ihre Fotos) teilen, und ich wäre wieder voller Energie.

Diese Fotos waren schon immer beeindruckend, weil diese Leute es verstanden, Alltägliches in Einzigartiges zu verwandeln. Sie fanden immer einen Winkel, aus dem das Motiv vorher noch nicht aufgenommen wurde. Ihre Arbeit brachte mir Freude, aber gleichzeitig fragte ich mich auch, was mich daran hinderte, dasselbe zu tun. Diese Frage nagte so lange an mir, bis ich meinen Freund traf. Er wohnt in der gleichen Stadt wie ich und wir verabredeten uns.

Wir waren angenehm überrascht, als wir beide mit unseren Fotoapparaten erschienen. Seit diesem Tag an gehen wir zusammen auf „Jagd“ und wir versuchen, Fotos zu machen, die noch keiner gemacht hat.

Hier auf diesem Foto sieht man ein Mitglied unseres Fotoclubs.
Translated by Rebecca Senger


Декілька місяців потому мені залишалось тільки мріяти про це. Я сидів в соцсеті Instagram та спостерігав за хлопцями та дівчатами з Нью Йорка, які люблять фотографувати. Вони здавалися мені єдиною зграєю, що згідна була на усе заради гарного фото. Вони ніби виходили на «нічні рейди», коли всі місцеві жителі тихо спали в своїх затишних ліжечках. Зранку вони викладали свою здобич (кадри) у соцсіть, та це мене знов наповнювало енергією. Їх кадри завжди відрізнялись від інших тому, що вони робили надзвичайні речі зі звичайних. Вони завжди знаходили ракурс, який ще ніхто не пробував. Я милувався їх роботою, і водночас задавав собі питання, а що мені заважає зробити те ж саме? Це питання не давало мені спокою аж поки я випадково не зустрів свого друга. Виявилося, що він зараз живе в тому ж місті, що і я. Ми домовились про зустріч, та так трапилося, що ми обидва принесли фотоапарати. Це був приємний сюрприз для нас обох. З того часу ми разом ходимо на нічні «рейди» по місту та робимо знімки, які ще ніхто не робив до нас.

На фото один з членів нашої фото-групи.
Translated by Nadezhda Molodaya

Há uns meses, eu nem sonhava com isto. Estava sentado a ver, no Instagram, fotos que uns tipos, amantes de fotografia, tinham tirado em Nova Iorque. Eles pareciam completamente apanhados, daqueles que fariam qualquer coisa por uma boa fotografia. Saíam em expedições fotográficas pela noite fora, enquanto os habitantes da cidade se aninhavam nas suas camas. E ao nascer do sol, partilhavam o produto do seu saque (as fotos) e eu ficava outra vez cheio de energia. As suas fotos destacavam-se porque eles transformavam o mundano em único. Conseguiam sempre encontrar um ângulo, nunca antes captado, fosse do que fosse. Eu deleitava-me com os seus trabalhos, enquanto me questionava: “O que é que me impede de fazer o mesmo?”. Esta pergunta consumiu-me até eu conhecer o meu amigo. Ele mora na mesma cidade que eu e combinámos encontrarmo-nos. Ficámos agradavelmente surpreendidos quando ambos aparecemos com as nossas máquinas fotográficas. Desse dia em diante, temos feito algumas “incursões” juntos e tentamos tirar aquelas fotos que ainda ninguém tirou.

O sujeito que aparece na fotografia é um membro do nosso clube de fotografia.
Translated by Phedra Genevrois


Пре неколико месеци сам могао само сањати о овоме. Седео сам и гледао неке фотографије на Инстаграму које су снимили неки момци из Њујорка који воле фотографију. Они су се чинили као права утренирана група, оне врсте која је спремна да учини шта год је потребно да направе добар снимак. Ишли су на „фото-рације“ касно ноћу, када су становници града удобно ушушкани у својим постељама. У свитање би делили свој плен (своје фотографије), и поново би живнули.

Њихове фотографије су се увек истицале јер су претварале свакодневно у јединствено. Увек су успевали да пронађу угао из којег никада нико није фотографисао. Уживао сам у њиховом раду и у исто време питао себе, „Шта мене спречава да урадим исто?“ То питање ме је изједало све док нисам срео свог пријатеља. Живимо у истом граду, и договорили смо сусрет.

Обојица смо били пријатно изненађени када смо се појавили носећи своје фото-апарате. Од тог дана па надаље, заједно смо ишли у „рације“ и покушавали да направимо фотографије какве никада пре нико није направио.

На овој фотографији је приказан члан нашег фото-клуба.
Translated by Jasna Rodic

Pre nekoliko meseci sam mogao samo sanjati o ovome. Sedeo sam i gledao neke fotografije na Instagramu koje su snimili neki momci iz Njujorka koji vole fotografiju. Oni su se činili kao prava utrenirana grupa, one vrste koja je spremna da učini šta god je potrebno da naprave dobar snimak. Išli su na „foto-racije“ kasno noću, kada su stanovnici grada udobno ušuškani u svojim posteljama. U svitanje bi delili svoj plen (svoje fotografije), i ponovo bi živnuli.

Njihove fotografije su se uvek isticale jer su pretvarale svakodnevno u jedinstveno. Uvek su uspevali da pronađu ugao iz kojeg nikada niko nije fotografisao. Uživao sam u njihovom radu i u isto vreme pitao sebe, „Šta mene sprečava da uradim isto?“ To pitanje me je izjedalo sve dok nisam sreo svog prijatelja. Živimo u istom gradu, i dogovorili smo susret.

Obojica smo bili prijatno iznenađeni kada smo se pojavili noseći svoje foto-aparate. Od tog dana pa nadalje, zajedno smo išli u „racije“ i pokušavali da napravimo fotografije kakve nikada pre niko nije napravio.

Na ovoj fotografiji je prikazan član našeg foto-kluba.
Translated by Jasna Rodic


شهور قلائل، كان فقط يراودنى هذا الحلم. بينما كنت اجلس لمشاهدة بعض الصور على موقع إنستجراموالتى التقطها بعض الشبان فى مدينة نيويورك والذين يعشقون التصوير. فيما يبدوا كان الشبان أشبه ما يكونوا بمجموعة حقيقية من الرجال، ذلك النوع الذى لديه الاستعداد ليفعل أى شئ مهما يكن ليلتقط صورة جيدة. كانوا يسيرون فى وقت متأخر من اليل فى شكل حشود جماعية، بينما كان سكان المدينة يغطون فى نومهم. ومع شروق الشمس، كانوا يتشاركون الصور التى التقطوها، وفى كل مرة كان يلمؤنى الحماس.

ودائما كانت الصور التى يلتقطونها مميزة للغاية لأنها تحول الأشياء العادية إلى أشياء فريدة من نوعها. فى كل مرة، كانوا ينجحون فى ايجاد زاوية بعينها لالتقاط الصورة بطريقة ما سبقهم بها أحد من قبل. وكانت تغمرنى السعادة فى كل مرة أشاهد صورهم، وفى نفس الوقت طرحت على نفسى تساؤلاً ما الذى يحول بينى فعل نفس الشئ؟وبدأت أتآكل نفسياً بسبب هذا التساؤل المطروح حتى أن جمعنى لقاء بصديقى. وصديقى يقطن نفس المدينة التى أقطن بها واتفقنا سويا على تجديد لقاءاتنا.

واندهشنا على نحو سارٍ لما أظهر كلانا كاميرا التصوير خاصته. ومنذ ذلك الحين،  كنا نذهب سوياً ونحاول التقاط هذا النوع من الصور التى لم يسبق لأحد وأن التقطها من قبل.

Translated by Mardy Zenbaa