Sofia Higgins, 16 – Puerto Rico

icon_flickrI am that 16 year old “artistic” girl that doesn’t really fit in with anybody in high school. I live in a small town that nothing much ever happens in. I named my goldfish Morrissey and my friends have all gone to college.

Ellen Page would probably play me if they made a movie about me. I’m a walking cliche. That sounds pretty terrible when you want to believe that you’re unique but it isn’t. I’ve come to accept that my life, currently where it is, is like the lives of many others. Not exactly the same though. There’ll never be another one quite like me.

There are probably girls that are very similar but none are me. And that’s okay because I’m still young. I’m 16 years old. I’m not angry that I’m able to relate with the weirdos from other parts of the world. If anything, I’m relieved. I’m relieved I’m not alone in this confusing teenage world.

I’m happy to have people, although few, understand and relate to what I have to say. I’m still becoming my own person. I still have many tears to cry and adventures to share and etc. For now, I’m just happy with being another cliché because usually, they grow up to be something quite extraordinary.


Я з тих 16-тирічних артистичних дівчат, що зовсім не схожі на інших в старших класах. Я живу в маленькому місті, в якому зазвичай нічого не відбувається. Мою рибку я назвала Морріссі, усі мої друзі вступили до коледжу.

Якщо б знімали фільм про мене, то мене б можливо зіграла Еллен Пейдж.

Я – ходяче кліше. Це звучить доволі жахливо, коли тобі хотілося б вірити, що ти така єдина, та це не так. Я зрозуміла, що моє життя, як воно є схоже на багато інших. Звичайно, не таке ж саме. Більше ніколи не буде ще однієї такої ж людини, як я.

Можливо, є дівчатка дуже схожі на мене, але жодна з них не я. Та це нормально, тому що я ще молода. Лише 16. Я не злюся, тому що здатна встановлювати зв’язок з диваками з інших частин світу. І якщо наразі щось трапиться, я відчую полегшення. Мені буде легше, тому що я не одна в цьому суперечливому підлітковому світі.

Я щаслива, що в мене є люди, нехай декілька, але які зрозуміють та приділять увагу до того, що я маю сказати. Я все ще йду до своєї незалежності. Та маю ще багато виплакати сліз, пережити пригод, наприклад. На цю мить я щаслива бути ще одним кліше, тому що зазвичай з них виростає щось доволі екстраординарне.
Translated by Nadezhda Molodaya

Unë jam, ajo vajza 16-të vjeçare me shpirt artisti, e cila në shkollë nuk përshtatet me askend në fakt. Jetoj në një qytezë ku gadi se asnjëherë nuk ndodh diçka. Peshkun tim të artë e kam emëruar Morissey, ndërsa shokët dhe shoqet e mia, që të gjithë kanë shkuar në kolexh. Nëse do t’kishin bërë p.sh. ndonjë film për mua, rolin tim do t’a bënte Ellen Page. Jam një klishe që ec. Kjo tingëllon mjaft keq, kur pretendon të jesh e veçantë por në fakt nuk je. Kam arritur t’a pranoj se jeta ime këtu ku jetoj, është e ngjashme me jetën e shumë të tjerëve. Por sërish jo dhe aq e njejtë. Asnjëherë s’do të ketë një njeri të njejtë me mua. Me siguri ka vajza të shumë të ngjashme me mua, por asnjëra nuk është unë. Në rregull është, sepse unë jam ende e re. Unë kam 16-të vjet. Nuk zemërohem që mund të jem e ngjashme me të rrinjë të tjerë, të çuditshëm, nëpër botë. Nëse diçka ndjej, ky është një lehtësim. Jam e lehtësuar sepse nuk jam vetë në këtë periudhë të hutuar “tinejxherësh”. Jam e lumtur që, ndonëse vetëm disa, por sërish kam njerëz që më kuptojnë dhe ndërlidhen me atë që unë kam për të thënë. Vazhdoj të bëhem vetvetja. Akoma kam mjaft për të qarë, shumë për të ndarë me të tjerë, etj.. Tani për tani jam shumë e lumtur me të qenit vetëm një “klishe” më shumë, sepse zakonisht këto bëhen njerëz të jashtëzakonshëm.

Translated by Berta Imeri


Я – та самая 16-летняя “артистичная” девушка, которая ни с кем не ладит в школе. Я живу в маленьком городе, в котором никогда ничего не происходит. Я назвала свою золотую рыбку Моррисси, а все мои друзья уехали в колледж. Если бы обо мне сняли фильм, вероятно, меня сыграла бы Эллен Пейдж. Я – ходячее клише. Это звучит довольно ужасно, когда ты хочешь верить, что ты уникален, но это не так. Я пришла к принятию того, что моя жизнь, какая она есть сейчас, похожа на жизни многих других. Хотя и не совсем такая же. Никогда не будет другого человека, полностью похожего на меня.

Вероятно, есть девушки, очень со мной схожие, но нет ни одной в точности как я. И это хорошо, ведь я еще молода. Мне 16 лет. Я не злюсь, что могу быть похожа на странных типов с других концов света. Если на то пошло, я рада. Я рада, что я не одна в этом запутанном подростковом мире. Я счастлива, что есть люди, пусть немногие, кто понимает и кто связан с тем, что я должна сказать. Я все еще становлюсь личностью. Мне предстоить выплакать еще много слез и пережить множество приключений и пр. Сейчас же я просто счастлива быть еще одним клише, потому что обычно они вырастают в выдающихся людей.
Translated by Iana Sinitsyna

我是个很有“艺术”气息的16岁女孩,在中学里和谁都合不来。我住在一个平淡无奇的小镇。我把我的金鱼命名为莫里希,我的朋友都上大学了。要是把我拍成电影,艾伦·佩姬可能会演我。我就是一个非常普通的人。听起来很糟糕吧,你想相信你很特别,但那是假的。我已经接受了我的人生和现在居住的地方跟许多人的一样。可能不完全一样。不可能有人和我完全一样。

很可能有女孩非常像我,但都不是我。那也可以,因为我还很小,16岁。我可以和世界其他地方的怪人相处,但并不因此生气。最多是欣慰。我欣慰的是,在这个令人困惑的青少年世界我并不孤单。我依然在成长为我自己。我还有很多眼泪,有很多经历分享。但现在,我很高兴做一个普通人,因为普通人经常成长为非凡的人。
Translated by Yilei Yuan


Je suis cette gamine artistique de 16 ans qui ne trouve pas vraiment son semblable au lycée Je vie dans une petite ville dans la quel il n’y a vraiment pas grand-chose en terme d’activités J’ai dénommé mon poisson doré Morrissey et mes amis sont tous partis à l’université Ellen Page jouerais surement ma vidéo si l’on faisait un film sur ma personne. Je suis un cliche ambulant cela a l’aire terrible lorsque tu veux croit que tu es unique mais alors tu ne l’es pas.  Je appris à accepter que la situation de ma vie actuellement est la même que celles que plusieurs personnes traversent. Par exactement la même néanmoins, Il n’existerait jamais une personne semblable à moi

Probablement il existe des filles qui sont très semblables mais au qu’une d’elle n’est moi. Il n’existerait jamais une personne semblable à moi Cela me va puisque je suis encore jeune. J’ai 16 ans. Je ne suis pas fâché du faite que je parviens a échanger avec les personnes tarés venant de différentes parties du monde  Une chose est vrais, c’est que je suis soulagé. Je suis soulagé je ne suis pas seul dans ce monde confus des adolescents. Je suis content par-ce-que j’ai des gens, bien qu’ils soient peux nombreux qui comprennent et peuvent se reconnaitre dans ce que je dis. Je suis encore en voir de devenir ma propre personne J’ai encore beaucoup de l’armes à verser et beaucoup d’aventures a partager pour l’instant, je me contente juste d’être un autre stéréotype par-ce-que très souvent, ces stéréotypes finissent par devenir des personnes extraordinaires.
Translated by Ako Agbor

Soy una chica “artística” de 16 años que la verdad no encaja con nadie en la secundaria. Vivo en un pueblo pequeño en el que no pasan muchas cosas. Le di el nombre de Morrisey a mi pez y mis amigos ya se han ido a la Universidad. Ellen Page probablemente me protagonizaría si hicieran una película sobre mi. Soy un cliché andante. Eso suena bien terrible cuando quieres creer que eres única pero no lo es. He llegado a aceptar que mi vida, donde está actualmente, es como la vida de muchos otros. No exactamente igual eso si. Nunca habrá otra como yo.

Probablemente hay chicas muy similares pero ninguna es “yo”. Y eso está bien porque todavía soy joven. Tengo 16 años de edad. No estoy enojada de que puedo entenderme con los raros de otras partes del mundo. Si algo, me siento aliviada. Estoy aliviada de no estar sola en este mundo de adolescencia confusa. Estoy feliz de tener a gente, aunque pocas, que entiendan y se relacionen con lo que tengo que decir. Todavía me estoy convirtiendo en mi propia persona. Todavía tengo muchas lágrimas que llorar y aventuras para compartir y etc. Por ahora, estoy feliz con ser otro cliché porque normalmente, crecen a ser algo muy extraordinario.
Translated by Sergio Eduardo Leal 


Eu sou aquela velha garota de 16 anos que gosta de arte e que não se encaixa nas turmas do colégio. Vivo numa cidade pequena onde nada acontece. Dei a meu peixe-dourado o nome de Morrisey e todos os meus amigos foram para a faculdade.

Ellen Page me interpretaria, se fizessem um filme sobre mim. Sou um clichê ambulante. Isso soa terrível quando você quer pensar que é única, mas não é. Aceitei o fato de que minha vida, da maneira que é, é como a vida de tantas outras pessoas. No entanto, não exatamente a mesma. Nunca vai haver alguém exatamente como eu.

Provavelmente, há muitas garotas parecidas comigo, mas nenhuma como eu. Tudo bem, porque ainda sou jovem. Tenho 16 anos. Não estou chateada porque me afino com os estranhos de outras partes do mundo. Talvez, esteja aliviada. Estou aliviada de não estar sozinha neste confuso mundo da adolescência.

Estou feliz de ter pessoas, embora poucas, que possam entender e se afinar com o que tenho a dizer. Ainda estou me tornando eu mesma. Ainda tenho muitas lágrimas para chorar, aventuras para compartilhar, etc. Por agora, estou apenas feliz de ser mais um clichê porque, normalmente, clichês crescem e se transformam em algo extraordinário.
Translated by Vinicius Freire

Ја сам шеснаестогодишња „креативна“ девојчица која се не слаже ни са ким у средњој школи. Живим у малом граду у којем се ништа не дешава. Дала сам својој златној рибици име Мориси, а сви моји пријатељи су отишли на факултет. 

Да се снима филм о мени, Елен Пејџ би ме вероватно глумила. Ја сам ходајући клише. То звучи прилично грозно када желиш да верујеш да си јединствен, али није тако. Прихватила сам чињеницу да је мој живот, такав какав је сада, сличан животима многих. Мада, није баш исти. Ја сам јединствена.   

Вероватно постоје девојчице мени веома сличне, али ниједна није ја. И то је у реду јер сам још млада. Имам 16 година. Нисам љута или изнервирана што сам у стању да се повежем са чудацима из других делова света. Ако ишта, осећам олакшање. Срећна сам што нисам сама у овом збуњујућем тинејџерском свету.

Благословена сам што постоје људи, додуше само неколицина њих, који разумеју и које занима оно што имам рећи. Још увек одрастам и градим своју личност. Још увек имам много суза које морам исплакати и много доживљаја које морам проживети. Засад, задовољна сам што сам само још један клише јер обично они одрасту у нешто сасвим изванредно.
Translated by Jasna Rodic


Ja sam šesnaestogodišnja „kreativna“ devojčica koja se ne slaže ni sa kim u srednjoj školi. Živim u malom gradu u kojem se ništa ne dešava. Dala sam svojoj zlatnoj ribici ime Morisi, a svi moji prijatelji su otišli na fakultet.

Da se snima film o meni, Elen Pejdž bi me verovatno glumila. Ja sam hodajući kliše. To zvuči prilično grozno kada želiš da veruješ da si jedinstven, ali nije tako. Prihvatila sam činjenicu da je moj život, takav kakav je sada, sličan životima mnogih. Mada, nije baš isti. Ja sam jedinstvena.

Verovatno postoje devojčice meni veoma slične, ali nijedna nije ja. I to je u redu jer sam još mlada. Imam 16 godina. Nisam ljuta ili iznervirana što sam u stanju da se povežem sa čudacima iz drugih delova sveta. Ako išta, osećam olakšanje. Srećna sam što nisam sama u ovom zbunjujućem tinejdžerskom svetu.

Blagoslovena sam što postoje ljudi, doduše samo nekolicina njih, koji razumeju i koje zanima ono što imam reći. Još uvek odrastam i gradim svoju ličnost. Još uvek imam mnogo suza koje moram isplakati i mnogo doživljaja koje moram proživeti. Zasad, zadovoljna sam što sam samo još jedan kliše jer obično oni odrastu u nešto sasvim izvanredno.
Translated by Jasna Rodic